Tajna Kuhinja

Narodna imena: Amendula, pitomi badem, bajan,mendalj. Botaničke karakteristike: Drvo visoko do 5 metara. Listovi duguljasti, po ivici testerasti. Cvetovi bledoružičasti. Plod koštunica. Stanište: Raste u toplim krajevima. Upotrebljivi delovi biljke: Seme gorkog i slatkog badema. Hemijski sastav: Masno ulje, gorke materije, guma, cijanogenski heterozid, belančevine, sluz. Primena: Upotrbljava se u kozmetici. Slatki badem je veoma koristan u ishrani. Gorki badem je sedativ, protiv bolova i grčeva, kod zapaljenja disajnih organa i dr.

Narodna imena: Brđanka, veprovac, vučji zub, moravka. Botaničke karakteristike: Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedinačno na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifično smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Stanište: Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može naći u šumi. Upotrebljivi delovi biljke: Za lek se koriste cvet, listovi i koren. Hemijski sastav: Sadrži arnicin, eterično ulje, smolu, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitamin C, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente. Primena: Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolj...

Narodna imena: Arič, ariševina, gorski mecesan, macesan. Botaničke karakteristike: Ariš je jedino cmogorično drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina. Stanište: Ariš ponajbolje uspeva u planinama, a često sačinjava goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja. Upotrebljivi delovi biljke: Za lek se skupljaju zeleni češeri u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen. Primena: Iglice i mladi češeri koriste se za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Ist...

Narodna imena:  https://tajnakuhinja.blogspot.com/2023/11/zele-od-mandarina.html Anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar, slatki kumin. Botaničke karakteristike:  https://tajnakuhinja.blogspot.com/2023/11/zapecene-krokete-od-starog-hljeba.html Anis je jednogodišnja biljka visine 50-100 cm. Stabljika je šuplja, razgranata i pokrivena dlačicama. Donji listovi su okruglasto-brežuljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni u štitovima. Plodovi su obrnuto-kruškastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje. Stanište:  https://tajnakuhinja.blogspot.com/2023/11/socna-piletina-u-kremastom-senf-sosu.html Traži zaštićeno sunčano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke: Upotrebljava se zreo plod. Hemijski sastav:  https://tajnakuhinja.blogspot.com/2023/11/recept-za-ukusne-kozice-u-bijelom-vinu.html Sadrži eterična ulja (najviše anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride, makro i mikroeleme...

Narodna imena: Divlja angelika, anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz. Botaničke karakteristike: Anđelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su veliki i trostruko perasti sa ovalnim našiljenim listićima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetiće bele ili zelenkaste boje. Debela stabljika naraste i preko dva metra visine i često je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren je smeđe do crvenkastosmeđe boje. Stanište: Raste na šumskim čistinama, u guštarama, oko ivica šuma na vlažnom tlu. Upotrebljivi delovi biljke: Cela biljka. Hemijski sastav: Angelika sadrži: angelicin, eterična ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr. Primena: Čisti krv, leči izgubljeni apetit, umiruje grčeve u želucu, leči i glavobolju, povoljno utiče na mišiće, na živčani sistem, creva i disajne organe. Uklanja osećaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne menstruacije. Način upotrebe: Ekstrat sirove biljke, čaj, prah. Čaj ...

Narodna imena: Grbava tuja, vita jela, žerav,tuja. Botaničke karakteristike: Zimzeleno drvo visoko 15 metara. Grane su položene pod pravim uglom prema stablu. Iglice su pravilno rasporedene, imaju uljne žljezde. Stanište: Poreklom je iz Amerike, a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke: Koriste se mladi izdanci, čiji je miris vrlo prijatan. Hemijski sastav: Otrovni glikozid, etarsko ulje, taninska kiselina. Primena: Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume. Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne preporučuje se kao lek.

Narodna imena: Aloja Botaničke karakteristike:  Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloja spada u porodicu ljiljana. Stanište:  Prirodno raste samo u područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Upotrebljivi delovi biljke:  List. Hemijski sastav:  Aloe vera sadrži vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe), mukopolisaharide, antioksidanse, aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza), antrakinine, lignine, saponine, sterole. Primena:  Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovan...